Osiguranje

Osiguranje

osiguranje

Osiguranje u savremenim uslovima privređivanja ima značajnu funkciju u pogledu održavanja proizvodne sposobnosti privrednih subjekata i fizičkih lica. Njegova osnovna uloga je da u slučaju nastanka određenih štetnih događaja u potpunosti ili delimično nadoknadi ekonomske posledice tih štetnih događaja i na taj način omogući da se nastavi proces privređivanja, odnosno poslovanja.

Na osnovu zaključenog ugovora o osiguranju osiguranik ostvaruje pravo na naknadu štete ili isplatu osiguranog iznosa . Osnovna obaveza osiguranika je da plati premiju osiguranja, a osiguravača da u slučaju nastanka osiguranog slučaja nadoknadi štetu ili isplati osigurani iznos. Dakle možemo zaključiti da osiguranje obavlja važnu društvenu funkciju očuvanja imovine i lica.

Tipovi osiguranja

Postoje brojni tipovi osiguranja. Najvažnija podela je na:

  • životno osiguranje (osiguranje života, rentno, dopunsko osiguranje uz osiguranje života, dobrovoljno penzijsko osiguranje i druge vrste životnih osiguranja) i
  • neživotno osiguranje (osiguranje od posledica nezgode, dobrovoljno penzijsko osiguranje, osiguranje motornih vozila, osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti, ostala osiguranja imovine, osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila i osiguranje od opšte odgovornosti za imovinu).

Osiguranje postoji praktično za sve vrste nepovoljnih događaja za koje:

a) vreme i mesto događaja nisu izvesni

b) učestalost, odnosno stopa nepovoljnog događaja je predvidljiva,

v) gubitak od događaja mora biti znatan, ali ne i katastrofalan, kako bi osiguravajuća društva i mogla i imala interes da organizuju osiguranje.

Najčešći tipovi osiguranja su:

  • osiguranje automobila (obavezno i kasko
  • životno osiguranje, koje predviđa isplatu novca u slučaju smrti nasledniku ili onom koga je osigurani naznačio,
  • zdravstveno osiguranje, koje pokriva predviđene troškove lečenja, lekova i pomagala za osiguranoga,
  • osiguranje imovine, koje obezbeđuje osiguranje od požara, provale, zemljotresa, poplave i sličnih događaja,
  • putničko osiguranje, koje obično pokriva osiguranje od nesreće na putu, od krađe i bolesti,
  • rente, a to je fiksni tok dohotka tokom određenog vremena,
  • penzijsko osiguranje, slično renti, ono obezbeđuje dohodak u starosti,
  • osiguranje od odgovornosti, koje pokriva tužbene zahteve protiv osiguranog. Na primer, za lekara koji je osiguran da će eventualnu štetu po sudskoj presudi platiti osiguravajuće društvo,
  • osiguranje od finansijskih gubitaka u užem smislu, koje obuhvata osiguranje od kursnih promena, od neuspeha naplate potraživanja itd.

Izaberite svoje osiguranje vozila

kasko osiguranje

  • AUTOODGOVORNOST (obavezno osiguranje vozila)
  • KASKO OSIGURANJE (dobrovoljno osiguranje vozila)
  • OSIGURANJE STAKLA (delimični kasko)
  • ZELENI KARTON
  • OSIGURANJE AUTO NEZGODE (dobrovoljno osiguranje putnika)
  • OSIGURANJE PLOVILA (čamaca)

Definicija osiguranja

Delatnost osiguranja tokom svog razvoja imalo je više definicija, ali su se uglavnom sve svodile na njegovu osnovnu ulogu zaštite imovine i lice. Tako značajan broj autora u oblasti osiguranja smatra da ono predstavlja zaštitu materijalnih i nematerijalnih potreba pojedinaca i privrednih subjekata, a koje nastaju slučajno i mogu da se procene. Takođe, Karl Borch definiše predmet osiguranja prema podeli na tri vrste ili klase osiguranja i objašnjava da iako svaka zemlja ima svoje specifičnosti ono je u osnovi određeno posebnostima životnog, poslovnog i osiguranja domaćinstava.

U osnovnom smislu, osiguranje je privredna, uslužna delatnost koja štiti čoveka i njegovu imovinu od posledica dešavanja brojnih opasnosti. Na taj način se obezbeđuje neophodna sigurnost u privredi i društvu u celini. Pravna lica i pojedinci izloženi su neprekidnoj mogućnosti dešavanja opasnosti koje mogu prouzrokovati štetu. Osiguranje predstavlja jedan od najvažnijih vidova obezbeđenja od takvih događaja i predstavlja ekonomsku nužnost svakome ko vodi računa o bezbednosti u poslovanju i svakodnevnom životu.

Uobičajeno je da se osiguranje posmatra sa tri stanovišta , tačnije da ima tri sastavna dela, a to su :

  • Ekonomski ( Ekonomski vid se iskazuje ciljem koji se želi ostvariti, tu se govori o zadacima osiguranja: posredna i neposredna zaštita osiguranika, odnosno njegove imovine kao osnovna svrha, zatim slede razvojna, socijalna i druge.)
  • Pravni ( Pravni vid podrazumeva uređenje izuzetno brojnih pravnih odnosa koji nastaju u osiguranju počevši od njegovog zaključivanja pa do isplate naknade štete)
  • Tehnički ( to je onaj deo koji uređuje funkcionisanje osiguranja posmatranog kao posebni mehanizam za procenu težine rizika, njihovo izravnanje u prostoru i vremenu, proračun premije, sve to uz upotrebu najsavremenijih statističko-matematičkih i drugih metoda.)

Poslovanje preduzeća u savremenoj tržišnoj privredi bez oslanjanja na zaštitne fondove iz osiguranja ne može se ni zamisliti. Naknadama štete nastalim tokom procesa privređivanja osiguranje obnavlja radnu sposobnost privredne jedinice omogućavajući joj savladavanje ekonomskih posledica štetnih događaja. Kod pojedinaca isplatom naknada iz osiguranja takođe se rešavaju pitanja njihovog zbrinjavanja.

Osiguranje je danas, prevalivši nekoliko milenijuma razvoja i prošavši više faza, visoko razvijena društvena delatnost, ekonomska ustanova koja nadoknađuje štete nastale usled dejstva rušilačkih prirodnih sila i mnogih drugih događaja. Naime, ono obezbeđuje ekonomsku zaštitu osiguranicima, pravnim i fizičkim licima, od štetnih dejstava i poremećaja do kojih dolazi nastankom osiguranog slučaja ili ostvarenjem osiguranog rizika. Pojmovi kao opasnost, rizik, šteta, odšteta neposredno su povezani sa pojmom osiguranja koji u sebi nosi ideju sigurnosti. Sobzirom da ovo opšte značenje sasvim dobro ilustruje svrhu osiguranja, kod njega se u savremenim uslovima ne radi samo o sigurnosti, već i o još nekim veoma važnim činiocima, na primer, o doprinosu postojanosti privrednog i društvenog procesa uopšte.

U suštini, osiguranje predstavlja udruživanje lica izloženih istoj opasnosti sa ciljem da zajednički podnesu štetu za koju se unapred zna da će, prema teoriji verovatnoće, zadesiti samo neke od njih. Osnova osiguranja leži u načelu uzajamnosti. Njegov temelj je zajednica korisnika ili vlasnika predmeta osiguranja koji pojedinačno mogu pretrpeti štetu od osiguranih opasnosti. Preko osiguranja se izjednačavaju i izravnavaju rizici na prihvatljivom, lako podnošljivom nivou. Atomiziranje rizika, to jest njihovo razbijanje na mnoštvo osiguranika, odnosno usitnjavanje krupnih šteta na, u prenosnom smislu, bezbroj malih, predstvalja tehničku suštinu osiguranja.