Uvoz i carina vozila

Često čujemo ili pročitamo kako ljudi kažu, „ma to je visoka cena, bolje da sam sedneš u automobil i doteraš ga iz inostranstva, jeftinije te izađe“. Da li je tako? Uvoz i carina vozila u inostranstvu može da bude veoma komplikovana, te smo odlučili da vam damo nekoliko smernica koje će vam pomoći da izbegnete klasične zamke i probleme, ali i da napravite računicu isplati li se uopšte da idete sami u inostranstvo.

uvoz i carina vozila
uvoz i carina vozila

Pripremu teksta stručnim savetima pomogao Dragan Teodosijević iz špediterske agencije http://www.don-sped.rs/ iz Subotice.

U početku samo da pojasnimo da kao pojedinac teško sebi možete da obezbedite pristup licitacijama polovnih automobila u inostranstvu kojima mogu pristupati dilerske kuće. Na tim licitacijama automobili mogu da budu znatno jeftiniji, pa otuda diskusija na temu „ko može za manje novca da uveze automobil“ nema smisla (posebno kada se još doda popust na količinu koju uvoznici takođe ostvaruju). Međutim, kako ne nabavljaju svi prodavci automobile u inostranstvu putem licitacije, tu već ima smisla napraviti računicu.

Preporučujemo da pre odlaska u inostranstvo ili poručivanja automobila kontaktirate nekog špeditera, koji će vam pomoći da stavite na papir sve prateće troškove i zatim krenete u kupovinu. U suprotnom, automobil vas na kraju može koštati znatno više zbog neke sitnice koju niste znali.

Špediter će vam dati procenu carine, poreza i ostalih troškova na osnovu podataka o vozilu ili će vas bar uputiti na okvirne troškove ukoliko krenete u inostranstvo „na slepo”, a objasniće vam i detalje vezane za razna prateća dokumenta specifična za pojedine zemlje. Dobar špediter može da napravi veliku razliku.

Da odmah razjasnimo – špediter se bavi „papirologijom“, on ne dovozi kola na kamionu kao što to mnogi misle. Takođe, morate obavezno da ga angažujete na granici – bez njega ne možete da završite carinsku proceduru.

Kalkulator troškova

Ukoliko želite bez telefonskog pozivanja da saznate okvirne troškove uvoza određenog automobila, možete da iskoristite ovaj kalkulator: www.don-sped.rs/kalkulacija-troskova

Koja dokumenta su potrebna za uvoz polovnjaka?

Dokumenta neophodna za uvoz razlikuju se od zemlje do zemlje. Generalno, obavezno je da imate:

1) kupoprodajni ugovor 

overen kod notara, ukoliko ste kupili vozilo od fizičkog lica.

2) Račun

ukoliko ste ga kupili od pravnog lica (autoplac, lizing kuća, itd.). Račun dobijen od pravnog lica ne mora da se overava kod notara.

3) izvozna deklaracija 

– kupovinom od pravnog lica možete da dobijete povraćaj poreza, a tada je neophodno da vam na stranoj carini izdaju izvoznu deklaraciju, odnosno ex-papir – njega takođe morate da overite kod stranih carinika prilikom napuštanja EU.

Pojedini auto placevi mogu da vam izađu u susret i pomognu u proceduri, ali ex-papir može da izda isključivo carina. Kada prodavcu dostavite dokaz da je automobil izvezen iz EU, novac od poreza vam se vraća, na način dogovoren sa prodavcem.

4) EUR1 obrazac 

– ovaj dokument je praktično dokaz da je automobil proizveden u Evropskoj uniji.

a)  Kupovina od pravnog lica – Izdaje ga prodavac ili izvozna špedicija, a overava EU carina. Za vrednost (isključivo po katalogu AMSS, a ne po fakturnoj vrednosti) ispod 6.000€, umesto EUR1 obrasca prodavac (samo pravno lice) može dati izjavu na fakturi. Ova izjava se piše u tačno propisanoj formi i ne sme biti nikakvog odstupanja, jer je naša carina neće prihvatiti. 

Pri dnu izjave obavezno moraju da budu navedeni mesto i datum, ime i prezime lica koje je dalo izjavu, kao i njegov potpis i pečat firme. Da ne bude zabune, taj potpis i pečat se odnose samo na izjavu, a na istoj fakturi je neophodno da se stavi još jedan potpis i pečat koji se odnosi na samu fakturu.

b)  Kupovina od fizičkog lica – Kada je u pitanju fizičko lice kao prodavac, onda je potrebno da se izvadi potvrda proizvođača o preferencijalnom poreklu, bez koje EU carina neće overiti EUR1 obrazac. Ta potvrda se ponekad čeka jednu do dve nedelje.

c)  Zbog toga se većina uvoznika radije opredeljuje da, kada kupuju od fizičkog lica, uvoz rade preko posredničkih firmi u zemljama EU koje im obezbeđuju potrebnu dokumentaciju. Opet su špediteri ti koji su veza između uvoznika i posredničke firme.

5) COC dokument – (engleski COC – Certificate of Conformity, nemački – Ubereinstimmungsbescheinigung) – u ovom dokumentu su navedene sve bitne tehničke karakteristike automobila, na osnovu kojih može da se potvrdi da ispunjava određeni standard.

Ukoliko ga prodavac nema, što je najčešće slučaj (mada sve zavisi od starosti vozila i zemlje), možete ga uzeti od predstavnika proizvođača, dilera ili agencija specijalizovanih za izdavanje ovog dokumenta.

Nije neophodan za sam uvoz, ali može da pomogne kada budete vozili automobil na ispitivanje – o tome više u nastavku teksta.

Uslovi za uvoz i oslobađanje od carine

Osnovni uslov da bi auto mogao da se uveze u Srbiju jeste da ispunjava Euro 3 standard ili viši, pri čemu mora da bude proizveden u skladu sa tim standardom – nikakve prepravke ne dolaze u obzir. Kao što i sami znate, šuška se da će ova uredba biti promenjena i da će se tražiti Euro 4 standard. Zato se potrudite da budete dobro informisani pre odlaska na put po automobil.

Postoje vozila koja su se istovremeno prodavala sa oba standarda (Euro 2 i Euro 3) u zavisnosti od tržišta kojem su namenjena. Na internetu se može naći obilje informacija o tome kako prepoznati Euro 3 standard, ali ih uzimajte sa velikom dozom rezerve pošto često nisu tačne.

Sva vozila prvi put registrovana u zemljama osnivačima EU od 01.01. 2002. ispunjavaju Euro 3 ili viši standard. Naglašavamo, ovo pravilo važi isključivo za zemlje osnivače Evropske unije, odnosno one zemlje koje su bile članice od samog osnivanja, dok za sve druge zemlje koje su se naknadno priključile EU važi datum priključenja.

Na primer, za Sloveniju, Mađarsku, Češku, Slovačku, Poljsku, Litvaniju i Letoniju to je 01.05. 2004; za Bugarsku i Rumuniju 01.01. 2007, a za Hrvatsku 01.06. 2013. godine.

Granica od 01.01. 2002. godine važi i za zemlje osnivače šengen zone, a koje nisu u EU, kao što su Švajcarska, Norveška, Island…

Kolika je carina na polovna vozila iz uvoza?

Carina na polovna vozila iz Evropske unije je ukinuta. Za ostala vozila je 12,5% (npr. japanska).

Međutim, ako uvozite iz EU, morate da imate dokaz da je auto proizveden u EU, tj. EUR1 obrazac ili izjavu na fakturi prodavca – o tome smo govorili u gornjem delu teksta.

U suprotnom, plaća se puna stopa carine od 12,5%.

Koliki je porez na polovna vozila iz uvoza?

Porez, tj. PDV iznosi 20%. Vrednost automobila se određuje na osnovu AMSS kataloga. Teoretski, trebalo bi da se prizna iznos sa računa/fakture, ali se to u praksi retko dešava.

uvoz i carina vozila
uvoz i carina vozila

Procedura u inostranstvu

Preskočićemo savete o putovanju u inostranstvo, biranju vozila i slično. Idemo na konkretnu papirologiju.

Nemačka

Neophodno je da uzmete tzv. brifove, tj. saobraćajnu dozvolu i vlasnički list koji se popularno nazivaju mali i veliki brif.

Ukoliko auto dovozite „na točkovima“, tada je potrebno da uzmete zoll (col) tablice; prethodni vlasnik odjavljuje vlasnički list, ali vam ga daje. U njemu ima mesta za upis dva vlasnika – ukoliko je upisan samo postojeći vlasnik (sa leve strane) vaše ime će biti upisano sa desne strane, a ako su popunjene obe strane biće vam izdat novi vlasnički list u koji ćete vi biti upisani kao novi vlasnik (na levoj strani).

U oba brifa biće upisan i registarski broj zoll tablica koje ćete koristiti dok ne dođete do Srbije. Bukvalno prevedeno, zoll tablice su carinske tablice (zoll na nemačkom znači carina).

Obavezno izvadite crvene zoll tablice, a ne žute – crvene su redovne tablice za izvoz, dok su žute vrsta probnih tablica i sa njima ne bi smelo da se vozi van Nemačke. Ranije su ih koristili zato što su jeftinije, ali sada može da se desi da vas u Mađarskoj zaustavi policija, skine tablice i naplati kaznu, a nećete moći ni da pređete granicu na točkovima (možete da uzmete prikolicu za prebacivanje preko granice, ali pitanje je koliko ćete na kraju uštedeti).

Cene zoll tablica razlikuju se od grada do grada, a kreću se od 90 do 140 evra. Ukoliko automobil nema važeću potvrdu o tehničkoj ispravnosti (TUV) moraćete i to da obavite, te cena može da skoči na 200 evra.

Dovoženje na prikolici – ne trebaju vam zoll tablice; dobijate stari i novi brif bez upisivanja vaših podataka.

Italija

U Italiji se ne izdaju izvozne tablice kao u Nemačkoj i drugim zemljama, pa imate dve opcije:

a) da transportujete auto prikolicom. Tada uzimate i odjavu koja se u Italiji izdaje kao poseban dokument (vozila su često već odjavljena)

b) da vozite auto „na točkovima“ (ukoliko već nije odjavljen), ali se prvo dogovorite sa prodavcem da vam dozvoli da koristite njegove tablice, pa da mu ih kasnije vratite zajedno sa saobraćajnom dozvolom (libreto). Međutim, obavezno napravite kopiju dozvole i overite je kod notara, da ne biste morali da čekate da vam je Italijan pošalje nakon što odjavi automobil – bez dozvole ne možete da registrujete auto u Srbiji, a overena kopija važi jednako kao i original.

U Italiji je uveden zakon po kojem njihov građanin ili pravno lice ne može da odjavi, odnosno proda svoj automobil ukoliko nisu izmireni porez ili neka druga davanja prema državi. Zato obavezno treba proveriti sa prodavcem da li ima takvih prepreka – u suprotnom, može biti problema prilikom pravljenja kupoprodajnog ugovora ili odjave.

Austrija

Neophodno je da od prodavca uzmete dve saobraćajne dozvole (dva žuta dugačka kartona koji se preklapaju) i tipenšajn koji istovremeno predstavlja tehnički i vlasnički list. Tipenšajn može da bude knjižica A5 formata (stariji), veliki papir koji se razmotava (noviji), ili jedan list A4 formata (najnoviji).

Austrijske izvozne tablice koštaju oko 250 evra, te se preporučuje transport na prikolici.

Slovenija

Slovenačke izvozne tablice koštaju oko 70 evra, a ukoliko auto nema važeći tehnički pregled moraćete da doplatite još oko 35 evra. To što auto nije registrovan ne znači da nema važeći tehnički pregled, pošto on vremenski nije vezan za istek registracije.

Od prodavca uzimate saobraćajnu dozvolu i homologacijski karton. Ukoliko vlasnik nema homologacijski karton, on može brzo da se izvadi u bilo kojem ovlašćenom servisu ili prodajnom salonu za tu marku vozila. Stariji homologacijski kartoni su oblika kartonske knjižice, dok su noviji A4 formata.

Ukoliko auto nije već odjavljen, pre odjave fotokopirajte saobraćajnu dozvolu i overite je u opštini, pošto u nekim opštinama ne vraćaju odjavljenu saobraćajnu dozvolu.

Holandija

Pre polaska se raspitajte za cenu izvoznih tablica, a umesto odjavljene saobraćajne dozvole dobijate neku vrstu formulara/potvrde A4 formata.

Francuska

Dobijate saobraćajnu dozvolu koja je poništena, tj. odjavljena, a auto slobodno možete da vozite na točkovima bez izvoznih tablica pošto ste u francuskom elektronskom sistemu upisani kao novi vlasnik.

Švajcarska

Nekada dobijete odjavljenu saobraćajnu, nekada ne. Ukoliko znate da vam je neće vratiti, fotokopirajte je i overite. Izvadite izvozne tablice, uz koje ćete dobiti saobraćajnu dozvolu na vaše ime u kojoj će biti napomena da služi za izvoz.

„Mala“ nelogičnost: ukoliko uvozite auto iz Švajcarske, moraćete da platite carinu od 12,5%.

Srbija sa Švajcarskom ima potpisan EFTA sporazum, po kojem bez carine možemo da uvozimo robu proizvedenu u Švajcarskoj. Takođe, robu proizvedenu u EU uvozimo bez carine. Međutim, ako auto proizveden u EU ima švajcarsku saobraćajnu dozvolu, tj. registrovan je u Švajcarskoj, onda carina mora da se plati.

Kako kažu u agenciji „Don-Šped“, to što naša carina sprovodi u praksi u suprotnosti je sa međunarodnim propisima, jer svaka zemlja koja ima sporazum sa EU ima pravo da izda EUR1 prema trećoj zemlji koja nije članica EU, a koja takođe ima taj sporazum sa EU.

uvoz i carina vozila
uvoz i carina vozila



Procedura u Srbiji

1) Dolazite na granicu, na carinu gde izlazite iz EU. Ukoliko imate izvoznu deklaraciju (EX1 papir), posle pasoške kontrole obavezno se javite cariniku da vam overi izvoznu deklaraciju, čime se dokazuje istup automobila iz EU. To je važno zbog povraćaja poreza u zemlji prodavca (ukoliko imate pravo na povraćaj).

Savet: Ukoliko ste u mogućnosti, tamo gde ste izvadili izvoznu deklaraciju i EUR1, iskopirajte oba papira, kao i inofakturu, jer se te kopije traže na mestu istupa iz EU – carinici će vas poslati u tamošnje špediterske agencije koje često skupo naplaćuju fotokopiranje. Pritom, na nekim prelazima kod Mađara ne žele da prime evre, pa vas primoravaju da u menjačnici menjate evre u forinte po nepovoljnom kursu.

2) Dolazak do naših carinika – Prijavljujete cariniku na traci automobil za carinjenje. Cariniku tada ne pokazujete nikakve papire, niti će vam ih tražiti.

3) Carinik vas upućuje da parkirate automobil i da idete u graničnu špediciju.

4) Zapišite ili zapamtite tačno stanje na km satu kada parkirate automobil, pošto ćete to stanje prijaviti špediteru.

5) Javite se u špediciju (špeditersku agenciju) da vam naprave graničnu prijavu. Ukoliko ima više špedicija na tom prelazu, slobodno se raspitajte kod više špeditera po kojoj ceni će vam napraviti graničnu prijavu, jer kod njih ne postoje jedinstvene cene.

 Kreću se od prihvatljivih (1.200 – 2.500 RSD) do nerealno skupih (preko 5.000 RSD). Nemojte ni da se ustručavate od cenjkanja.

Kada ste odabrali špeditera, dajte mu sve papire koje imate – saobraćajna dozvola, račun/ugovor, izvozna, EUR1, TUV ili servisna knjiga i stanje kilometar sata.

Ukoliko je automobil oštećen, prijavite špediteru da postoje oštećenja, kako bi ih on slikao, napravio specifikaciju i upisao u graničnu prijavu. To je važno, jer u pojedinim carinarnicama u Srbiji mogu da odbiju da ocarine oštećen automobil bez prijavljenih oštećenja na granici.

Napominjemo – prihvatljiva oštećenja su ogrebotine, ulubljenja, napuknuti plastični delovi i otvoreni vazdušni jastuci. Ono što se ne prihvata jesu razbijena signalizacija i stakla, dok vetrobransko sme da bude naprslo, ali ne mnogo – manja oštećenja se tolerišu.

Takođe, upravljački mehanizam mora da bude ispravan (na oko), odnosno automobil mora biti u voznom stanju. U suprotnom možete doći u neprijatnu situaciju da vas ne puste da uđete u zemlju.

6) Kada vam špediter uruči gotov i overen set u graničnoj prijavi, javljate se cariniku za pregled auta. Na pojedinim prelazima pregled odmah obavlja špediter sa carinikom, pa kada vam uruči papire možete istog trenutka nastaviti put.

7) U roku od 72 sata 

dužni ste da se javite špediteru u mestu carinjenja, kako bi se auto smestio i papirološki uskladištio, odnosno kako bi se razdužila granična prijava.

Napomena: Nemojte se oslanjati na to da imate zakonskih 72 sata, pošto se granična prijava ne može razdužiti van radnog vremena carinarnice, a svako prekoračenje roka se kažnjava. Zbog toga se trudite da auto dovezete u skladište i papire dostavite svom špediteru bar jedan dan pre isteka roka.

8) Ispitivanje vozila:  (više informacija na linku http://www.abs.gov.rs/kontrolisanje-vozila-koja-se-uvoze-kao-upotrebljavana)  

a) možete da ga obavite pre nego što se završi procedura carinjenja, tako što ćete tražiti izuzimanje vozila ispod carinskog nadzora i završiti ispitivanje na najbližem ispitnom mestu. Pitajte špeditera za detalje, a spisak ispitnih mesta sa kontakt telefonom možete da vidite klikom na ovaj link.

b) možete da ga obavite i kasnije, ali bez njega ne možete da registrujete automobil. Izuzetak su vozila za koja ne može sa sigurnošću da se utvrdi da ispunjavaju Euro 3 standard (npr. prvi put registrovana u zemljama Evropske unije pre 1. januara 2002. godine). 

Ispitivanje retko kada traje duže od pola sata, a košta oko 100 evra. Cena je niža za 2.800 dinara ako imate COC dokument. U slučaju da nemate COC dokument, a vašeg automobila nema u TUV bazi koju koristi AMSS, moraćete da tražite dokumentaciju od domaćih predstavnika proizvođača, što može da bude veoma skupo.

Ostali saveti

U kojoj zemlji kupiti auto?

Vlada mišljenje da su u Nemačkoj najkvalitetniji polovnjaci, dok su oni iz Italije u najlošijem stanju. Ovakva generalizacija može mnogo da vas košta, pošto ćete se i u Nemačkoj susretati sa brojnim Balkancima, Turcima i Arapima koji će pokušati da vam prodaju sve i svašta.

Vozila iz Amerike

U Evropi se mogu naći automobili uvezeni iz Amerike, ali njih izbegavajte u širokom luku. Na njima su obavljene određene prepravke kako bi bili u skladu sa evropskim propisima, ali ipak ne mogu da se uvezu u Srbiju zato što nisu proizvedeni u skladu sa Euro 3 standardom, što je naša država postavila kao osnovni uslov.

Troškovi puta

U inostranstvo možete da odete autobusom i da se vratite kupljenim vozilom. Cenu autobuske karte možete da nađete na raznim internet sajtovima, kao što je sajt Beogradske autobuske stanice www.bas.rs.

Međutim, ne zaboravite troškove taksija ili drugog prevoza koji će vam biti neophodan za dolazak do prodavca i sređivanje dokumentacije. Moraćete verovatno i da prespavate negde. 

Krenete li automobilom u inostranstvo, moraćete da uračunate troškove goriva, putarine/vinjeta i eventualnih drugih troškova. Imajte u vidu i da kvar koji se u Srbiji sređuje za 50 evra, na autoputu u  Nemačkoj može skupo da košta.

Transport vozila

Auto možete da dovezete „na točkovima“ ili na kamionu. Troškovi se razlikuju od slučaja do slučaja.

Možete ga ubacite na neki kamion koji već prevozi veću količinu automobila. Cene su, na primer, 280-350 evra iz Italije, 400-500 iz Nemačke, 500 pa naviše iz Holandije, Belgije, Danske…

Imajte u vidu da cene mogu drastično da variraju, te ove primere ne uzimajte zdravo za gotovo. Nije isto ako su na prikolici tri ili deset automobila. Takođe, ako kamion ide od grada do grada u npr. Nemačkoj i skuplja vozila različitih uvoznika, cena će biti veća.

Stavite sve na papir i proverite koja opcija vam se više isplati.

Napomena: sve informacije u ovom tekstu predstavljaju samo pomoć – cene, neophodna dokumentacija i procedure razlikuju se u zavisnosti od zemlje i vremenom mogu da se promene. Postoje i drugi troškovi koji mogu da vas iznenade. Zato još jednom savetujemo da se pre polaska na put posavetujete sa špediterom.  


Autori:

Dragan Romčević – Polovni automobili https://www.polovniautomobili.com/
Dragan Teodosijević – špediterska agencija Don-Šped d.o.o. Subotica